BRANKO PETRANOVIC PDF

adminComment(0)

SADRŽAJ, Strana. DRUGA KNJIGA. NARODNOOSLOBODILAČKI RAT I REVOLUCIJA. SVET U RATNOM VRTLOGU 9. OKUPATORSKA. SADRŽAJ, Strana. TREĆA KNJIGA. SOCIJALISTIČKA JUGOSLAVIJA . POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI, 9. KPJ U POLITIČKOM. Branko Petranović (31 October , Cetinje — 17 June , Belgrade) was a Serbian . Print/export. Create a book · Download as PDF · Printable version.


Branko Petranovic Pdf

Author:AGNUS SCARFI
Language:English, Portuguese, Arabic
Country:Brazil
Genre:Business & Career
Pages:481
Published (Last):19.03.2016
ISBN:165-7-26261-470-3
ePub File Size:30.75 MB
PDF File Size:19.76 MB
Distribution:Free* [*Register to download]
Downloads:26104
Uploaded by: HILARIA

Download Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - III Knjiga. Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - II Knjiga. Uploaded by Ibrahim Kabil Download as PDF, TXT or read online from Scribd. Flag for inappropriate content. Branko Petranović - SPOLJNOPOLITIČKA ORIJENTACIJA MILANA STOJADINOVIĆA. Cargado Download as PDF, TXT or read online from Scribd. Flag for.

See Bogdan Krizman ed.

See also Aleksa Djilas, Osporavana zemlja. Google Scholar Odelenje za istorijske nauke, , pp. Book I.

According to Walter R. Such a time would come, in his opinion, when Allied victory was assured and the liberation of Yugoslavia imminent. Ramet vol. This article was subsequently reissued in Sabrina P.

Ramet ed. The collection also contains some documents on Chetnik crimes against those Serbs who opposed their policy. During the same period contacts with Italian-occupying authorities were established in Lika, Herzegovina, and in western Bosnia.

However, the terror on those territories started after the NDH authorities took over control at the very end of May and at the beginning of June Even in northern parts of the NDH there were no mass terror and mass crimes at the beginning of May , although the NDH authorities had taken some measures against the interests of some Serbs.

So it is reasonable to assume that some other reasons motivated Serbian politicians to approach the Italians at the very beginning of May The Italian zone of influence and military presence in the NDH was first established at the meeting in Vienna on 21—22 April See also Tomasevich, Occupation and Collaboration, pp. Primenjivao se i bojkot prilikom odreenih datuma i trajkovi sa pasivnim demonstracijama.

U okupiranoj Albaniji dolazilo je, takoe, do znakova nezadovoljstva okupacijom, naroito prilikom proslave Dana nezavisnosti, u kojima do Iz gradova kao ekonomskih centara poticala je materijalna pomo narodnooslobodilakom pokretu odea, hrana, oruje, lekovi i drugi sanitetski materijal, papir ; dobijana su znaajna obavetenja; gradovi su izvori kadrova; oni su i snana propagandna uporita narodnooslobodilakog pokreta, naroito u pojedinim fazama rata. Ilegalni narodnooslobodilaki pokret u gradovima je dao vidan doprinos pobedi revolucionarnih snaga.

Oteenja na mainama, tete nanete u loionicama i saobraajnim punktovima, u pristanitima itd. Onamo gde u toku rata nije bilo oteenja rudnika znaajnih za ratni napor Nemaca kao u Boru, ako se izuzmu oteenja u aprilskom ratu tekla je nesmetana eksploatacija do pred sam kraj rata.

Branko Petranović - SPOLJNOPOLITIČKA ORIJENTACIJA MILANA STOJADINOVIĆA

Nemaka je bila ve deficitarnija ratnim sirovinama i obezbeivala je eksploataciju preko svoje vojne sile, organizacije Tot", kvislinga, ruskih belogardejaca, prinudno mobilisanih radnika. Narodnooslobodilaki pokret u istonoj Srbiji nije imao snage da onemogui eksploataciju ovog rudnika, emu su doprinosile i stroge mere obezbeenja. Britanski oficiri su od etnika traili da napadnu Bor, to su ovi uslovljavali prethodnim bombardovanjem rudnika.

Britanci su vero vali da e Nemci gubitkom Rumunije morati da kapituliraju, jer nemaju goriva za svoje motomehanizovane snage i avijaciju. Narodnooslobodilaki pokret je sauvao luke Jadrana za pristajanje svojih i saveznikih brodova, pristizanje komandosa, dobijanje pomoi angloamerike vojne organizacije za civilnu pomo stanovnitvu, prihvat robe Unre Administracije za pomo i obnovu UN.

Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - II Knjiga

Poznato je da je general Dvajt Ajzenhauer ouvanje Anversa Antverpena i mogunost korienja ove velike belgijske luke uporeivao sa prednou desetina divizija. Dezorganizovanje vanih saobraajnih raskrsnica i centara takoe je bilo u funckiji breg poraza neprijatelja.

U gradovima su se nalazili veliki logori i tamnice, velika stratita. Snage narodnooslobodilakog pokreta su odravale vezu sa zatvorenicima; organizovana su bekstva na slobodnu teritoriju; zatvorenici su materijalno pomagani i moralno bodreni. U aktivnosti narodnooslobodilakog pokreta dolazilo je do brisanja razlike izmeu snaga unutranje organizacije otpora, klasine gerile i regularnih jedinica NOVJ, kao to pokazuje sluaj osloboenja Splita septembra , posle kapitulacije Italije.

Ivo Lola Ribar je tim povodom izvetavao rukovodstvo: Splitski ustanak je neto to se bitno razlikuje od svega do sada. U ovom sluaju mi smo grad dobili u prvom redu akcijom iznutra, a tek u drugom dejstvom naih vojnih jedinica spolja. Sa stanovita narodnooslobodilakog pokreta, saveznika bombardovanja gradova Beograda, Nia, Leskovca, Slavonskog Broda, Podgorice, Zadra proizvodila su viestruke posledice: nanoena je teta okupatoru i podizan borbeni duh stanovnitva; na drugoj strani bombardo vanj a su prouzrokovala i velike ljudske rtve koje nisu bile u skladu sa stratekim rezultatima.

Pod uticajem straha od narednih bombardovanja stanovnitvo je naputalo gradove, velikim delom prikljuujui se vojnim jedinicama narodnooslobodilake vojske, bar kada je re o omladini i ljudima zrelog doba.

Sline posledice izazivali su i napadi NOVJ na gradove ili prilikom njihovog evakuisanja pod pritiskom nadmonije okupatorsko-kvislinke sile. Iskrcavanje zapadnih saveznika u Italiji i de jure priznanje NOVJ na Teheranskoj konferenciji oznaili su poetak proboja stratekog zaokruenja u kome su se od prvog dana ustanka borile snage narodnooslobodilakog pokreta.

Time je omoguena koordinacija operacija NOVJ sa saveznicima, a na drugoj strani razvijani politiko-moralni i psiholoki podsticaji za mobilizaciju stanovnitva.

Dolaskom Crvene armije na Dunav, 6. Od prolea Ulaskom SSSR-a u rat revolucionarno-demokratske snage dobile su jemstvo za njegov pravedan ishod, a na drugoj strani mogunost za legalizaciju narodnooslobodilakih pokreta u okviripia velikog antifaistikog saveza. Od juna Ona je stavljala do znanja da se u toj fazi rat vie ne ocenjuje kao imperijalistiki, ve kao oslobodilaki i antifaistiki, i da se ne radi o socijalistikoj revoluciji, nego o odbrani od faizma, patriotizmu i antifaistikom opredeljivanju.

Ova ematska podela rata na etape uticala je na mnoge komunistike partije da vetaki razdvoje nacionalnooslobodilaku i socijalnu stranu borbe, to je imalo negativne reperkusije na njen ishod sa stanovita preuzimanja vlasti u ratu.

Iznetim stavom Kominterna je podsticala stvaranje antifaistikih i demokratskih koncentracija u porobljenim zemljama Evrope koje su, u krajnjoj liniji, bile odraz saveza zemalja razliitih dravnih ureenja, drutvenih poredaka i ideologija , ali u isto vreme, doktrinarno ga zastupajui, oduzimala pojedinanim partijama pravo na vlastitu analizu novih istorijskih okolnosti i nacionalnih uslova.

Komunisti su postali najaktivnija antifaistika snaga u pokretima otpora. Razmimoilaenja izmeu njih i graanskih snaga u tim pokretima nisu prestajala u toku celog rata, odraavajui nepoverenje koje je postojalo u vrhu same saveznike koalicije i raajui nesuglasice, disharmonino ponaanje, oprene poteze, obostrane tenje za rukovodstvom.

Kroz pokrete otpora prelamala se, samim tim, politika velikih sila antifaistikog saveza, usmerena na optimalna reenja u toku rata i sticanje prednosti u posleratnom svetu.

Dajui u Londonu utoite evropskim izbeglikim vladama, Velika Britanija je raunala s obnovom njihovih zemalja u okviru ranijih granica i pod reimima od pre , ali i sa svojom rukovodeom ulogom u evropskom prostoru. Ve iz tih britanskih ambicija proizilazilo je nepoverenje u drugu silu, Sovjetski Savez, prigueno Velika Britanija se oslanjala na graanske snage otpora i bile su joj strane kombinacije s komunistima, kao i s pokretima otpora kojima su oni rukovodili.

Spoljno opravdanje britanskog stava naelom legitimizma, ustavnim kontinuitetom i potovanjem demokratije prikrivalo je njegovu politiku sutinu, odreenu tenjom da se obnovi britanski uticaj u posleratnoj Evropi i zaustavi porast uticaja suparnike strane u ratnim uslovima. Velika Britanija je rano poela da podstie stvaranje konfederacije zemalja istone i jugoistone Evrope.

Regionalna grupisanja u toku rata imala su da pojaaju britansku kontrolu nad vladama zemalja ugovornica.

Find a copy in the library

Na panslovensku ideologiju Sveslovenskog komiteta, organizacije stvorene na tlu Sovjetskog Saveza, Velika Britanija je odgovarala grupisanjem na novim osnovama, koje su mogle podseati na specifini vid nekadanjeg sanitarnog kordona" stvorenog protiv eventualnog prodora SSSR-a u srednju Evropu i na Balkan, no sada u toku rata ili posle njegovog zavretka.

Britanci su podravali i politiko grupisanje predstavnika zemljoradnikih stranaka u emigraciji Stanislava Mikolajika, Milana Gavrilovia, Georgi Dimitrova Gemeta i drugih , gledajui u njemu mogunu protivteu novim socijalno-politikim pokretima koje je na povrinu izbacio drugi svetski rat u Poljskoj, Jugoslaviji i Bugarskoj. Novi procesi i promene koje je izazivao drugi svetski rat uticali su da ideje o unijama i konfederacijama nisu nikada ni ostvarene; one koje su ugovorno stupile u ivot, postepeno su odumirale, iako nisu formalno bile otkazane Balkanska unija Grke i Jugoslavije.

Vreme je sve vie pokazivalo vetaki karakter" nekih izbeglikih vlada, ablonsku" i pretencioznu" prirodu sheme o britanskoj prevlasti u posleratnoj Evropi. Snane udarce britanskim pretenzijama zadavali su jaanje njenog sovjetskog saveznika u narednim fazama rata, deklarisanje SAD protiv politike interesnih sfera, kao i snaenje i razbuktavanje pokreta otpora van britanske kontrole, nespremnih da se povinuju direktivama stranih centara.

Izbeglike garniture sa britanskom vladom, koja im je pruila utoite i uticala na njihovo ponaanje, suoile su se posle Izbeglike vlade i njihova predstavnitva u zemlji bili su uvereni da e u drugom svetskom ratu pobediti zapadne sile, Velika Britanija i SAD, ije e armije osloboditi pokorene zemlje, obezbediti kontrolu situacije posle rata i onemoguiti sovjetski prodor na zapad, tim pre to e SSSR iskrvajriti u tekim bitkama sa nemakom armijom.

Suprotni interesi emigracije i njenih vojno-politikih predstavnika u zemljama pod okupacijom s jedne strane, i komunistikih pokreta, koje je tajno i posredno podravao Sovjetski Savez, uticali su na internacionalizaciju sukoba i meanje saveznikih sila u unutranje poslove onih drava u kojima su konfliktne situacije bile uzele najvie maha, kao u Poljskoj i Jugoslaviji.

U Balkanskoj uniji Jugoslavije i Grke Velika Britanija je videla odbranu svojih geopolitikih, vojnostrategijskih i ekonomsko-politikih interesa u zaleu istonog Sredozemlja i Dardanela, kljua Bliskog istoka. Balkanska unija stvorena je ugovorom koji su grka i jugoslovenska vlada u emigraciji potpisale Ugovor je predviao osnivanje politikog saveta", sastavljenog od ministara inostranih poslova, sekretarijata za ekonomska i finansijska pitanja i vojnokoordinacione komisije od efova generaltabova ili njihovih predstavnika.

Srednjoevropska unija Poljske i ehoslovake bila je po strukturi zamiljena slino Balkanskoj uniji. Sovjetski Savez je podseao na Veliku Britaniju po sticanju rukovodeih komunista pojedinih nacionalnih sekcija Kominterne na njegovoj teritoriji, od kojih su jedni delovali u SSSR-u pre rata, a drugi stigli u njegovom toku.

Deo ehoslovakih komunista boravio je i u Londonu, gde se naao sa emigracijom oko Edvarda Benea, dok je u ekoj ostalo rukovodstvo, povezano sa moskovskom centralom. Tako je ehoslovako rukovodstvo imalo dva centralna komiteta, jedan u zemlji, a drugi u SSSR-u. CK KPJ je bio jedno od retkih. U sistemu radio-stanica Komin terne radio-stanice Lajo Kout", Hristo Botev" i druge , takoe je radio jedan deo stranih komunista.

Kominterna je tajno odravala veze sa svojim sekcijama, cenzurisala rad ovih radio-stanica, delovala u evropskim i vanevropskim zemljama preko svojih konspirativnih centara i obavetajnih punktova. Ovi centri su prikupljali pomo za antifaistike pokrete u svetu, zalagali se za podrku ratnom naporu SSSR-a, razvijali propagandu o sveslovenskoj solidarnosti.

Kominternin centar u Zagrebu, sa Josipom Kopiniem na elu Vokinom, Vazduhom, Valdesom, Aleksanderom pod kojim se sve pseudonimima Kopini vodi imao je stabilnu" vezu s Moskvom, preko koje je CK KPJ jedno vreme slao izvetaje Moskvi i dobijao direktive Kominterne najbrim i najsigurnijim putem".

Borba jugoslovenskih komunista, a pod njihovim uticajem i borba albanskih, na samom poetku je svojom irinom i stratekim ciljevima prerasla okvire klasinog pokreta otpora.

Mais de Вук Ђорић

Njima je polo za rukom da oslobodilake i socijalne tenje naroda zadre u formi ustanikih akcija sve veih razmera, koje su se razvile u optenarodni rat i dovele do stvaranja drugog fronta u pozadini neprijatelja znatno pre no to su, krajem , saveznici uspeli da se iskrcaju u severnoj Africi. Narodi Jugoslavije su odbacivanjem Trojnog pakta Ti dogaaji se, bar po svom moralnom znaaju za antifaistiki otpor, mogu staviti uz bok ulaska Sovjetskog Saveza i SAD u rat.

Predsednik Ruzvelt se u SAD uspeno nosio s izolacionistikim snagama, koje su traile da Amerikanci ne ratuju. Uviajui da je faizam opasnost za demokratski svet i ameriki presti, on je svesno krio proklamovanu neutralnost svoje zemlje. SAD su pomagale Veliku Britaniju i pratile ratnim brodovima konvoje koji su Britancima, a kasnije i Sovjetima, nosili dragocen ratni materijal.

Napad Japana na amerike pomorske baze 7. Rat se definitivno proirio na sve krajeve sveta: krajem Japan koji je Evropocentristiko vienja istorije drugog svetskog rata kao da gubi iz vida rat u Etiopiji i optu invaziju Japana na Kinu jula Prihvatajui izazov Japana, SAD e razviti svoje ogromne industrijske potencijale i produiti da ugroenim saveznicima punom parom isporuuju ratni materijal, po Zakonu o zajmu i najmu, koji je Kongres usvojio Rat se vodio na kopnu, moru i u vazduhu, na istoku Evrope i na Balkanu, nad Britanijom i okupiranom Evropom, u Kini, dunglama Burme, na ostrvlju Indonezije i Filipina, u se verno j Africi.

Nije ga izbegla ni pozadina u zaraenim zemljama, koja je bila poprite bombardo vanj a, prinudne mobilizacije radnika za nemaku ratnu industriju, sukoba obavetajnih slubi, dejstava pokreta otpora.

Sile osovine inspirisale su i primenile totalni rat. Faisti i militaristiki Japan dehumanizovali su rat varvarskim bombardo vanj em otvorenih gradova" i nebranjenih mesta; kanjavali su neborako stanovnitvo po principu kolektivne odgovornosti, ostavljali za sobom sprenu zemlju, organizovali logore u kojima je smrt izlazila kroz dimnjak", s posebnom svirepou unitavali Jevreje, masone, komuniste, rodoljube, koji su odbijali da prihvate Hitlerov novi poredak.

Savezniki voi eril i Ruzvelt definisali su avgusta , pre ulaska SAD rat, ratne ciljeve demokratskih sila. Posle sastanaka na dva ratna broda u vodama Altantika kod Njufaundlenda britanski premijer i ameriki predsednik izneli su razloge za voenje rata i proklamovali naela na kojima e se zasnivati posleratni svet. Osnovno naelo njihove izjave, poznate pod nazivom Atlantska povelja, glasilo je da narodi imaju pravo da sami odluuju o svojoj sudbini.

Tu povelju prihvatili su SSSR i druge zemlje u ratu protiv faizma. Nasuprot faistikom oduzimanju prava narodima na samostalan ivot, demokratske zemlje su pravo naroda na vlastiti izbor i potova'nje njihovog identiteta stavljale na prvo mesto. Njome se, takoe, potvrivalo zajednitvo dve velike zemlje zapadnog sveta i njihova spremnost da izdre u konfrontaciji s faizmom.

Povelja je kao vrhovni ideal sankcionisala samostalnost svih zemalja u meunarodnoj zajednici i njihovu slobodu da grade unutranji poredak prema sopstvenoj viziji, bez uticaja, meanja i pritisaka sa strane, dajui osnovu za legalno istupanje i narodnooslobodilakim pokretima u drugom svetskom ratu.

U najuoptenijim crtama Atlantska povelja je nagovetavala izglede, fizionomiju i osnove posleratnog sveta. Pod ta. Velika Britanija i SAD su se izjasnile za uspostavljanje suverenih prava i samouprave onih naroda koji su nasilnim putem bili lieni osnovnih demokratskih preduslova ivota.

Atlantskom poveljom anticipirani su principi Ujedinjenih nacija. Iako krena u toku rata, njena naela postala su ideoloka osnovica zahteva za slobodnim ivotom naroda, pa samim tim i materijalna sila u rukama revolucionarno-demokratskih pokreta. Konzervativne snage u saveznikom ratnom bloku pozivale su se, meutim, na naela Atlantske povelje u nameri da zaustave revolucionarno-demokratsko kretanje u porobljenim zemljama, otkrivajui dubinu meusobnih razilaenja, kao ideoloki odblesak razliitih drutvenih i politikih ciljeva, u tumaenju pojmova demokratije i drutvenog ureenja koje su same odredile.

Dugotrajno sovjetsko povlaenje i katastrofa amerikih oklopnjaa u Perl Harburu uinili su da se nad demokratski svet nadviju oblaci poraza, zamraujui horizonte uspenog noenja antifaistikog saveza sa silama osovine. Nepokolebljivost Britanije je bila izvesna, ali njene snage, uz to razreene po mnogobrojnim kolonijama i drugim strateko-pomorskim oblastima u svetu, nisu mogle da preokrenu tok rata.

Aprila , s padom Grke, u kojoj se nalazio njihov mali ekspedicioni korpus, Britanci su jo jednom posle Denkerka morali da napuste evropski kontinent, da bi zatim doiveli poraz na Kritu i istog se prolea u pustinjama severne Afrike susreli s protivnikom daleko opasnijim od Italijana s nemakim afrikim korpusom i njegovim komandantom Ervinom Romelom. No i Britanci i Nemci ostae dugo izloeni promenljivim udima pustinjskog rata, koji e se tek krajem leta i u jesen Savezniki narodi su nasluivali neiscrpne materijalne mogunosti Amerike, ali je i za njihovu realizaciju trebalo vremena, a kamoli za prispee glavnine njenih vojnika u Evropu, koji su, pri tome, bili prikovani za pacifiko bojite radi odbijanja neposredne japanske pretnje.

Oko Novu nadu i povratak raspoloenja u antifaistikom taboru doneo je nagli preokret pod Moskvom, gde je sovjetska armija, posle viemesenog uzmicanja, prihvatila istorijsku bitku. Zapoevi Velika grupacija sovjetskih trupa, ukljuujui svee sibirske divizije, snabdevene i opremom zapadnih saveznika, izvrila je 5. Pod Moskvom je izvojevana odluna pobeda: Crvena armija je dokazala da nemake oruane snage nisu nepobedive, da je na istonom frontu, bez obzira na njenu dramatinu reprizu u leto i jesen naredne godine na obalama Volge, doktrina munjevitog rata doivela poraz i Vermaht posle dve godine pobedonosnih pohoda upoznao gorinu poraza.

Kao rezultat sloma doktrine ,,blic-kriga" pod Moskvom dolo je do smene see" nemakih generala kakva nije bila viena od bitke na Marni u prvom svetskom ratu. Posle njenog vojnog poraza, Nemaka, Italija, Maarska i Bugarska ile su na nasilno pravno sticanje posednute teritorije, zasnovano na shvatanju debelacije, zapostavljajui ne samo injenicu da je prinudno okonanje dravnosti neodrivo sa stanovita meunarodnog prava ve i da je vlada Kraljevine Jugoslavije objavila da nastavlja rat.

Stvaranjem zavisnih reima i nesamostalnih dravnih tvorevina na tlu Kraljevine u toku rata Nemaka i njene saveznice uvrivale su shvatanje o gaenju jugoslovenske dravnosti. Faistike sile prilazile su razbijanju Kraljevine kao navodnom ispravljanju nepravde versajskog sistema, izjavljujui da unitavaju jednu vetaku dravnu tvorevinu, da kanjavaju Srbe kao jezgro te drave i da nacionalno oslobaaju porobljene narode u njoj, a u stvari su zadovoljavale svoje teritorijalne aspiracije, izgraene na toboe istorijskim i etnikim obrazloenjima.

Kao vodea sila osovine, vojno najjaa i, posebno, posle Opta Hitlerova odluka da se Jugoslavija vojno i dravno razbije, poznata kao Generalni plan, razraena je u internom nacrtu o organizaciji uprave na jugoslovenskom podruju 6. Nova Hitlerova direktiva, pod nazivom Privremene smernice za podelu Jugoslavije, od Politiko uobliavanje Bosne i Crne Gore preputeno je Italiji. Ve i najsumarnija analiza ovih direktiva, saveznikih dogovora i intervencija pokazuje nemako odstupanje od prvobitnih reenja, predloenih na poetku aprilskog rata, kao i sukobe interesa prilikom podele jugoslovenske teritorije.

Dok je pomenuti nacrt od 6. Prilikom bekih razgovora Nemaka je Italiji prepustila politiki uticaj u Hrvatskoj, uvaavajui nameru Italijana da s ovom uspostave personalnu uniju, iako se sama de facto nije odrekla vojnog i ekonomskog prisustva u hrvatskoj zemlji, pogotovu ne u svojoj viziji sutranje Evrope pod nemakim vodstvom. Nacrt takoe nije predviao proirenje italijanskog uticaja na Bosnu, koja se kao italijanska interesna zona pominje tek u Privremenim smernicama, iz ega bi proizilazilo da stvaranje Hrvatske u narodnosnim granicama" nije obuhvatalo bosansku zemlju.

Okupatori su porazili Kraljevinu Jugoslaviju, raskomadali dravnu teritoriju, razbili postojei sistem vlasti, integriui u sastav okupacionog aparata deo ustanova i organizacija koje su sa njihovog stanovita bile primenljive banovine u Srbiji, sreska naelstva, optine, andarmeriju, deo policijskih snaga, itd. Teili su prilikom podela da zavade njeno stanovnitvo kako bi trajno spreili obnovu vojno poraene drave.

Turkish language.pdf

Pored favorizovanja, odnosno diskriminacije odreenih nacionalnih i etnikih grupa, unitenju Jugoslavije za veita vremena trebalo je da poslui i ekonomska politika. NDH je oduzeta Dalmacija, dok su Makedoniju delili Bugari i Italijani, odnosno njihovi tienici, albanski kvislinzi, nosioci koncepcije velike Albanije.

Podeljene oblasti bile su meu sobom izolovane ili slabo povezane, zbog neprijateljstva kvislinkih grupa ili mnogobrojnih granica, najveim delom nesposobne za ekonomski ivot. Stoga je Herman Gering i alio zbog razbijanja jedinstvenog ekonomskog prostora. Kao vetake jedinice one nisu odgovarale zahtevima socijalne i ekonomske prirode. Kvislinke grupe u prostorno odeljenim oblastima dobijale su raznoliki politiki poloaj i pravni reim.

Podela je vrena u znaku potpirivanja i razvijanja ovinizma izmeu naroda i narodnosnih grupa koje su dotle ivele u Jugoslaviji. Izvrena je sistematski i s namerom da se neki od naroda nau u to nepovoljnijem poloaju. Srbija je bila jedina pod vojnom upravom, optereena ratnim kontribucijama i stenjena sa svih strana neprijateljskim dravama i reimima.

Veze Milana Nedia sa maralom Antoneskuom mogle su tek delimino da amortizuju zajednike neprijatelje Srbije i Rumunije Bugarsku i Maarsku. Nemaka je faktiki imala najjai poloaj na Balkanu, ali je Italija vie nego zagazila u njegov zapadni deo. Uklinjujui se duboko, Italija je doprla nadomak Vardara i Skoplja. Forsirajui stvaranje Velike Albanije, Musolini je obeavao Albancima da e kvislinku dravu proiriti predelima Kosova i umurije u Grkoj.Ova oblast je za Italiju bila i trajni mostobran za ugroavanje NDH koja joj se ispreila na putu za Podunavlje.

U Balkanskoj uniji Jugoslavije i Grke Velika Britanija je videla odbranu svojih geopolitikih, vojnostrategijskih i ekonomsko-politikih interesa u zaleu istonog Sredozemlja i Dardanela, kljua Bliskog istoka. Na panslovensku ideologiju Sveslovenskog komiteta, organizacije stvorene na tlu Sovjetskog Saveza, Velika Britanija je odgovarala grupisanjem na novim osnovama, koje su mogle podseati na specifini vid nekadanjeg sanitarnog kordona" stvorenog protiv eventualnog prodora SSSR-a u srednju Evropu i na Balkan, no sada u toku rata ili posle njegovog zavretka.

Velika Britanija je rano poela da podstie stvaranje konfederacije zemalja istone i jugoistone Evrope. Sile osovine razvile su i primenjivale tezu o unitenju Jugoslavije kao drave.

KYLA from Lexington
I am fond of scarily . Look through my other posts. One of my hobbies is jogging.
>